Davno sam saznao za pojam "blog". Sama reč mi je delovala nekako totalno isključivo iz mog opisa interneta (nešto slično kao fejsbuk, ostale socijalne mreže i druge nepotrebne stvari), tako da sam i zanemario njegovo postojanje. Iako je meni ujak često govorio kako je blog fina stvar za posedovati, i čitati druge, meni je i dalje bilo svejedno. Zatim se pojavi oluja u obliku Marije i nekako me pritisnu da pogledam šta to ona piskara, da ostavim koji komentar ili da pokušam da napravim svoj. Isprva sam želeo samo da joj ispunim želju, ali moram priznati da, kada se pogledaju sve te aktivnosti skupa, mi se svidelo.
Ima toliko puno tema o kojima se može pisati. To je tako dobro. Sve u svemu, i nebitno je o čemu pišeš, nekome će se dopasti, nekome neće. Ako ti se ne sviđa dakle, kloni se Autostoperskog vodiča. :P
Razmišljao sam... šta ako se desi da postanem poznat!? Recimo, spasim neku babu koja je želela sebi da oduzme život skočivši sa Brankovog mosta, ili pobedim na Slagalici, ili postanem neko mitsko biće... Pa svi će želeti da cuju za mene! Mora da se pojavim ovde!
Ok, šalu na stranu, imam nekih finih idejica o tome šta blog treba da predstavlja i kako ću se ja snaći u njemu. Nadam se da će se vremenom iskistalisati, tako da ćete moći nešto pametno čuti, pročitati ili naučiti, podvlačim naučiti, ovde.
Do našeg sledećeg druženja, želim vam sve najbolje. :)
p.s. Oglasiću se i povodom predstojećih praznika. Iako deluje malo surovo i glupo, neka vam sledeća godina bude uspešnija i lepša od ove prethodne (svi znamo da će biti ista ili dovoljno slična nažalost, ali imamo pravo da se nadamo svetlijoj budućnosti). Uživajte i lepo se provedite u novogodišnjoj noći, a meni ostaje da to na brzaka proslavim jer me čekaju kolokvijumi već u prvoj januarskoj nedelji.
U zdravlje... :)
